Crnohumorna pismica o Vlajini na lanjskom snigu

Zabasrljam tako i padnem ti na pamet

na putu prema doma s vrićicama spize

jer cesta je kliska kad vanka je kijamet,

a ne gledam di gazim jer u džepu tražim rizle.

Znam da je bila pamet to na šta sam legla

jer ova fleka na kaputu nije mi od blata,

a gledala sam CSI (forenzika me pegla)

pa znam kako se mozak na kapute vata.

Pa se, eto, pinim na usta i na uši -

 za kemijsko nemam više od tri kune,

a fleka od tvog mozga na kaputu mi se suši

dok cipele na snigu opet mi se bune.

I znam da opet past ću, na pod i ko zna na šta

jer nemam, vidi vraga, za bolje nego patike.

Barem znam da „past na pamet“ može značit svašta

i nema tu metafore, nema tu romantike...