Bio sam jučer na Mastodonu u Tvornici. Jebeno je bilo, materemi. To bi bilo ukratko, a sad ću vam detaljno objasnit zašto je koncert bio tako dobar.
1. Kad idete na koncert nekog benda, vrlo važan sastojak u kvaliteti koncerta leži u tome da im je posljednji album jako dobar i da su ga izdali unatrag maksimalno dvitri godine.
To je važilo za Metallicu, za Devina Townsenda, za Queens Of The Stone Age, a bome i za Mastodon. Zašto je to toliko važno? Pa za očekivat je da će masa stvari bit sa zadnjeg albuma, a ako je zadnji album sranje, ubit ćete se od dosade.
Zato ja Urbana nisam išao gledat zadnjih petnaestak godina sve do ove zime i, koliko sam čuo, nisam falio, a nisam falio ni zimus šta sam išao.
Nego Mastodon; zadnji album, Once More 'Round The Sun, činio je okosnicu koncerta šta mi je skroz odgovaralo jer je album baš po mom guštu. Čujem, neki pravovjerni metalci kažu da je album premekan. Ne bih znao; mislim, ako ti je bilo kakav Mastodon premekan onda si stvarno neki tvrdi lik.
2. Virtuoznost. Možemo mi srat koliko hoćemo, ali velika je razlika zna li bend svirat ili ne. A kako ovi piče, majke ti mile!
Znate ono kad ste na koncertu i sad ide neki tehnički zahtijevan dio, a vi dosta volite izvođača pa molite Boga da ne zajebe? (hmmm, izgleda da puno ljudi ne pozna taj osjećaj, to je valjda neki moj poremećaj)
E, pa to nema kod američkih bendova, barem ne kod onih koje sam ja gledao, a ovi su još za koplje iznad.
Brann Dailor, bubnjar je toliko dobar da sam se naginjao iza pojačala ne bi li mu vidio obje ruke i noge, nisam mogao vjerovat da netko može bit tako brutalan, a gledao sam Poederooyena prije dvije i pol godine.
Još i pjeva glavni vokal na stvari Motherload, živi Phil Collins!
Btw, pjevaju sva četvorica, od kojih trojica glavne vokale, šta me posebno impresioniralo jer nitko nije traljavio, ni glavni vokal, ni backovi.
Gitarska sola su bila besprijekorna, a ritmički su usvirani do ludila. Dobro, po pričama i hypeu, od njih manje nisam ni očekivao.
3. Flow. Koncert je trajao sat i po sa bisom. Za nekog prekratko, meni ne jer nije bilo nikakvih pauza, stvari su tekle ko mlijeko, a i žestoko je to sve skupa, ne može trajat tri ure.
Stvarno ne znam idu li ovi ljudi iz domaćih bendova na ovakve koncerte?
- E, čekaj raštimala mi se gitara.
- E, dodaj me malo u monitore.
- E, sad će malo naš gost, Ibrica Jusić
- E, sad ću malo drkat po nekom solou 15 minuta tako da mi ne kažu da je koncert trajao samo uru i po
Jučer nije bilo takvih sranja. Hindsu je pukla žica, zamijenili su je, nisi skoro ni primijetio. Znam, treba platit prateće osoblje, ali brate moj, hevi metal je ozbiljna stvar za koju se treba ozbiljno i pripremat.
4. Publika. Tko god kaže da ide na rock koncert samo da bi uživao u slušanju glazbe ili laže ili je lud u mozak. Ako ti je samo do slušanja glazbe, nabavi dobru opremu, zavali se doma i slušaj.
Na rock koncert ideš da bi bio u masi, da bi pjevao/skakao/plesao/tukao se?/ ili što li već, ali ta gomila oko tebe silno utječe na kvalitetu koncerta. A ekipa jučer je bila na visini zadatka.
Često mi je padalo na pamet kako su mi koncerti na koje sam putovao ostali upečatljiviji nego koncerti koji su mi bili pod nosom. Ali dio magije i jest u tome da voliš neki band i da hodočastiš na koncert.
To je ko uspoređivat odlazak pješke na Veliku Gospu u Sinj sa nekom običnom ponoćkom. Neusporedivo? Dakako da je neusporedivo!
E jučer je bilo pun kua ljudi koji su došli sa strane pa i izdaleka, dakle hodočasnika koji su sa sobom u Tvornicu unijeli i taj svoj silni entuzijazam.
To se osjetilo već na prvoj stvari i bilo je prisutno u zraku cijelo vrijeme. Gušt je kad prestaneš gledat na stejdž i gledaš ljude oko sebe koji su svi nasmijani/uživljeni, kuže glazbu i vole Mastodon.
Kad dosegneš status da imaš takvu publiku, onda znaš da si postigao nešto u životu.
Jako su mi bitni koncerti bendova koje volim.
Kad su loši, kao što je bio, na primjer, Faith No More devedestih, onda ih znam prestat slušat po deset godina, toliko mi se ogade. (Vidiš, vidiš, od prošlog lita nisam ni jednom pustio Letu Štuke)
Kad su dobri, onda ih vrtim ko lud još danima ili tjednima nakon koncerta.
A kad stvarno rasture, onda o njima pišem na blogu.
