Ove godine ću dvanaest komada, toliko njih mi je odskočilo po vremenu slušanja.
12. Senidah - Bez tebe
Senida je slovenka, porijeklom iz Bosne, izbacila je prje dvije godine par vrlo uspješnih singlova koje je nakon toga uokvirila u odličan debitantski album. Skompala se se s Cobijem, a on joj je još dodatno naglasio taj balkanski štih koji se meni jako sviđa dok ga moje urbano društvo uglavnom prezire.
Kad mi se sluša RnB, slušam Senidu.
Kad mi se sluša RnB, slušam Senidu.
11. Wilderun - Veil of Imagination
Tek sam prije tjedan dana čuo za ovaj album, ali sam ga zato vrtio non-stop ne repeat. Ovo se zove folk-prog ili folk-metal ili tako nešto, uglavnom prog do daske.
Jako je teško izabrati samo jednu stvar, najbolje je slušati ga od korica do korica. Ne znam kako to zvuči uživo jer je muzika komplicirana u pm. Ako zvuči upola kao na albumu, bit će grandiozno. Šteta šta je band iz Bostona i nije jako popularan pa ću ih teško uloviti negdje.
Jako je teško izabrati samo jednu stvar, najbolje je slušati ga od korica do korica. Ne znam kako to zvuči uživo jer je muzika komplicirana u pm. Ako zvuči upola kao na albumu, bit će grandiozno. Šteta šta je band iz Bostona i nije jako popularan pa ću ih teško uloviti negdje.
10. Fujiya & Miyagi - Flashback
Glupi Deezer me uvijek obavijesti kad Lana Jurčević objavi novi single (skužili su da sam hrvat, bravo), ali im zato ne padne napamet da mi kažu kad Fujiya & Miyagi izbace novi album. Znači, lako vidiš da imam 100 sati slušanja rečenog banda, ali da novi album nisam pustio ni jednom i ne padne ti napamet isprogramirati jebenu aplikaciju da mi napomene tu činjenicu. E, zato su mi tek na desetom mjestu, ali ne sumnjam da će se vinuti do razine prethodnika iz 2017.
Album je vrlo kompaktan i sigurno neće razočarati fanove, kojih je, nažalost, premalo. Ovim putem apeliram na sve ljubitelje Joy Divisiona, Kraftwerka i Stereolaba da dadnu šansu ovom kvartetu.
Album je vrlo kompaktan i sigurno neće razočarati fanove, kojih je, nažalost, premalo. Ovim putem apeliram na sve ljubitelje Joy Divisiona, Kraftwerka i Stereolaba da dadnu šansu ovom kvartetu.
9. Billie Eilish - When We All Fall Asleep, Where Do We Go?
Za nju sam doznao preko Bad Guy, dakako; linkao je, ni manje ni više nego Devin Townsend na svojoj Facebook stranici. Stvar je apsolutni hit i jebe majku pa sam rekao sebi ajd da poslušam i album iako ne može sigurno bit dobar jer je mala maloljetna i nema šanse da može povezat više stvari u cjelinu. Ali može.
Album je začuđujuće dobar ima 5, 6 odličnih stvari, a i ostatak jako drži vodu. Ko zna šta će bit s njom, ali ne bi se čudio da postane planetarna zvijezda na duge staze.
Album je začuđujuće dobar ima 5, 6 odličnih stvari, a i ostatak jako drži vodu. Ko zna šta će bit s njom, ali ne bi se čudio da postane planetarna zvijezda na duge staze.
8. Rustin Man - Drift Code
Ovo je, zapravo, lik koji se zove Paul Webb i bivši je basist banda Talk Talk. Velika hvala mom glazbenom connoisseuru Deši jer da nije njega, nema šanse da bih na ovo naletio nekim drugim kanalom (tako je to kad ostariš pa se zakopaš u neku svoju nišu i treba ti netko da te izbaci iz comfort zone).
Album malo sliči na zadnji Bowiev, ali daleko je to od nekakvog kopiranja, zvuk je vrlo poseban, lik je na albumu radio zadnjih 16 godina i nije se baš polomio od promocije. Još jedna dobra stvar vezana za Paula Webba je to šta me je naveo na to da malo prolistam katalog Talk Talka i mogu reć da im zadnja tri albuma rasturaju. Ne bi čovjek vjerovao, ali vidi se čak koliki su utjecaj imali na Massive Attack.
Album malo sliči na zadnji Bowiev, ali daleko je to od nekakvog kopiranja, zvuk je vrlo poseban, lik je na albumu radio zadnjih 16 godina i nije se baš polomio od promocije. Još jedna dobra stvar vezana za Paula Webba je to šta me je naveo na to da malo prolistam katalog Talk Talka i mogu reć da im zadnja tri albuma rasturaju. Ne bi čovjek vjerovao, ali vidi se čak koliki su utjecaj imali na Massive Attack.
Dobro, to je sad digresija, poslušajte Drift Code.
Napomena: od sedam najslušanijih albuma, šest ih je prog-metal. Ko ne voli, može odmah stati sa čitanjem.
7. Leprous - Pitfalls
Ovaj album je pravo iznenađenje. Prvo, iako jako pratim Leprous (bili nedavno u Močvari, savršenstvo, svirali Angel od Massive Attack), nisam očekivao novi album tako brzo nakon Maline.
Drugo, odmak od metal zvuka je ogroman. To je i dalje Leprous, ali Einarov vokal je totalno isturen u prvi plan, a gitare su debelo u pozadini.
Fanovi su jako podijeljeni, meni je ovo jedan od njihovih najboljih albuma.
Drugo, odmak od metal zvuka je ogroman. To je i dalje Leprous, ali Einarov vokal je totalno isturen u prvi plan, a gitare su debelo u pozadini.
Fanovi su jako podijeljeni, meni je ovo jedan od njihovih najboljih albuma.
6. Pangaea - VESPR
Dolaze iz Wisconsina, mlađahni su, tehnički jako potkovani i sviraju guste, komplicirane stvari pune growla i riffova. Definitivno nije za svačije uši, ali onaj tko je ogrezao u ovakvom zvuku odmah će prepoznati originalnost i kvalitetu. Zapravo nije normalno koliko fantastičnih novih bendova dolazi iz Amerike.
5. Metronomy - Metronomy Forever
Započeli su dekadu sa The English Riviera, jednim od albuma decenije po mom mišljenju, nastavili sa skoro ništa lošijim Love Letters. Onda se Joe Mount malo zanio pa je napravio Summer 08 kojeg možete slobodno preskočiti. I onda, za kraj desetljeća, evo ih nazad u velikom stilu, Metronomy u punoj snazi pojačani još jednim članom.
Jedva čekam 27.3. jer tad dolaze u Ljubljanu, idemo ih gledat Ivana i ja.
Jedva čekam 27.3. jer tad dolaze u Ljubljanu, idemo ih gledat Ivana i ja.
4. The Odious - Vesica Piscis
Nešto su popularni nazivi metal albuma na latinskom (uočićemo kasnije). Vesica Piscis znači neštu u vezi s lećama, ali nemam pojma kakve to veze ima s albumom. Uglavnom, ovi su iz Portlanda, Oregon (dakle USA, jebeni metalci). Ovo im je treći album, zapravo drugi i po jer je prvi EP i sva tri uratka čine trilogiju. Drugi album, Joint Ventures počinje sa melodijom s kojom završava prvi EP, a Vesica Piscis se isto tako nadovezuje na drugi album iako je između objavljivanja drugog i trećeg albuma prošlo sedam godina. Jako interesantna fora.
Osim šta su im stvari super i šta odlično sviraju ima još jedan gimmick kojim bi mogli privući stare konje, a to je da vokal osim growlanja i pjeva, a kad pjeva, pljunuti je rahmetli Lane Staley iz Alice in Chains. To je teški plus u mojoj bilježnici. Bacaju malo i na Faith No More, šta je isto dobro.
Nešto su prijemčiviji od gorenavedene Pangaee, ali daleko od toga da su za nevine uši.
Nešto su prijemčiviji od gorenavedene Pangaee, ali daleko od toga da su za nevine uši.
Top 3 su daleko odskočili i unutar su po ure jedan od drugoga, tako da je raspored slučajan. Šta se mene tiče, sva tri su albumi godine.
3. Tool - Fear Inoculum
Tko čeka, dočeka. Četrnaest godina trebalo je Toolu da skuha nasljednika 10000 Days. Što smo dobili? Po mom mišljenju, pravi Tool album.
Sve je o Fear Inoculumu već rečeno, mnogi ga vole, neki ga preziru, ja ne znam u čemu je problem kod ovih drugih. Stvari su epske, dugo traju, teme se propisno razrađuju i sve je kako treba biti.
Moram se pohvaliti i da sam bio u Berlinu kod Irene i Jakiše pa sam ih tamo pogledao uživo pred skoro 20000 ljudi. To je jedan teško opisiv osjećaj, Tool zvuči grandiozno, nove stvari su se odlično uklopile u set listu, izvedba je bila besprijekorna. Novim albumom neće steći nove fanove, ali sumnjam da Maynarda boli dupe za nove fanove, i ovih starih mu je pun kua.
Moram se pohvaliti i da sam bio u Berlinu kod Irene i Jakiše pa sam ih tamo pogledao uživo pred skoro 20000 ljudi. To je jedan teško opisiv osjećaj, Tool zvuči grandiozno, nove stvari su se odlično uklopile u set listu, izvedba je bila besprijekorna. Novim albumom neće steći nove fanove, ali sumnjam da Maynarda boli dupe za nove fanove, i ovih starih mu je pun kua.
Tool je institucija koja se nije iskompromitirala.
2. Devin Townsend - Empath
Devin me vratio u svijet metala prije desetak godina. Jako ga volim i cijenim, silno je talentiran i produktivan. Ipak, recentni albumi nisu mi baš sjeli (izuzetak je, dakako, Casualties of Cool), tako da sam bio skeptičan prema ovom uratku. Prvi singl samo je povećao nelagodu, a onda je uslijedio - Empath!
Potpuni povratak u formu, moglo bi se reći. Album traje jako dugo, puno toga se ima čuti i sažvakakti, ali nagrada za vjerne fanove je tu. Mislim da će se i nakon puno godina još uvijek moći naći kakvo skriveno zrnce genijalnosti u ovim stvarima.
Potpuni povratak u formu, moglo bi se reći. Album traje jako dugo, puno toga se ima čuti i sažvakakti, ali nagrada za vjerne fanove je tu. Mislim da će se i nakon puno godina još uvijek moći naći kakvo skriveno zrnce genijalnosti u ovim stvarima.
Link je na stvar Why, najgenijalniju numeru na albumu i šire.
1. Opeth - In Cauda Venenum
Opeth je moj omiljeni band i Akerfeldt jednostavno ne može napraviti loš album. Ovo je, gotovo sigurno, njihovo najbolje ostvarenje u ovoj dekadi, dakle u post-growl Opeth fazi.
Sve je na ovom albumu na svom mjestu. Svaka stvar, poredak, atmosfera, čak i omot albuma pomno je isplaniran. Postoje čak i dvije verzije, jedna na švedskom, druga na engleskom jeziku (ja slušam englesku verziju). Ova postava je već dugo zajedno i to se čuje. Moćno i uigrano zvuče na svakoj stvari. Irena kaže da su i uživo bili odlični, žao mi je što nisam svjedočio, ali ne možeš baš svaki misec u Berlin na koncert.
Opeth - Universal Truth
Sve je na ovom albumu na svom mjestu. Svaka stvar, poredak, atmosfera, čak i omot albuma pomno je isplaniran. Postoje čak i dvije verzije, jedna na švedskom, druga na engleskom jeziku (ja slušam englesku verziju). Ova postava je već dugo zajedno i to se čuje. Moćno i uigrano zvuče na svakoj stvari. Irena kaže da su i uživo bili odlični, žao mi je što nisam svjedočio, ali ne možeš baš svaki misec u Berlin na koncert.
Opeth - Universal Truth
