šta po svitu jedrenjacim' plovi.
Na pameti plava joj planeta,
zbog vrućine panika je lovi.
Ma i jedan Jakob je od tamo,
koji svima nama u amanet,
misto brige za budućnost vamo,
ostavio crveni je planet!
Nasrid stola "marsovid" se stavi,
onda svako bira firmu svoju,
da od Marsa majku Zemlju pravi,
iz crvene u zelenu boju.
Tu se raznovrstan metal traži.
Na miljune dukati se broje,
ali ona Titova ne važi:
"Tuđe neću, ali ne dam svoje!"
Svako svakog gleda priko oka
pa, ko usput, kada ima bilja,
igra kartu zvanu: "Krupna stoka",
il' "kravica", tepa joj od milja.
Kad se onom drugom živac stanji,
sruši Deimos, ko mu jebe mater!
(To je Misec, samo malo manji.)
Sprži bilje, da ostane krater!
Svaki igrač ponajviše voli
grad izgradit pokraj tuđe šume.
Tuđe disat, da šumara boli,
i usput mu dodat: "Fala, kume!"
Sve je više i više kisika,
voda teče i fibra se diže.
Noktis Siti, ponos je i dika,
kraj je igre sve bliže i bliže!
Tad se punti svi iz igre broje,
pa se gleda ko je kako bolji,
Za bankara žena viče: "Moje!"
Sponzor-mužu nije to po volji.
I pobjednik lovorike kupi,
al mu pamte i asteroide,
zaigrat će on u istoj grupi,
dobit će u glavu posrid sride!
