- Ne radi mi
centralna brava, zato moram ovako...
- Ja mislio,
vi oprezni.
- Ma, odnio
đava oprez. Ne radi mi brava ako je ne otvorim iznutra.
- Aha, zato
provjeravate jesmo vas mi zvali.
- Vidim ja,
vi ste pristojni ljudi, ne ko oni malo prije. U pi*ku materinu i ovaj posa'.
- Pa nećemo
sad valjda prostačiti!
- Hehe. Šta
da radim kad je tako?!
- Nije ni
vama lako...
- Di lako!
Cilu noć na cesti. A sve pijanije jedno od drugoga, njih troj', dovuklo se
jedva do auta. Dovde su mi se popeli... (...) Evo, skoro sam krivo skrenuo.
Pi*ku materinu i poslu i autu. I sad nema stat do jutra. Je*a im ja mater da im
je*a!
- Znači
gužva?
- Da gužva?!
Je*alo ih da ih je*alo! Sprusaju cilu noć, vozikaju se, pa ajde, Ante, amo,
ajde tamo.
- Bar će bit
para?
- Pffff!
Kažeš, bit će para?! Haha. Ne more se u ovoj državi pošteno zaradit! Da im daš
da vode kiosk, propa bi. Kamoli država. Dobro je meni moj ćaća reka: rađe s
crnim vragom nego s crvenim.
- A vidim,
pojavili su se ilegalci?
- Koji
ilegalci?
- Pa, stave
natpis TAXI, naplaćuju odoka, ali nisu registrirani.
- Ne znam,
nisam upoznat. Ilegalci kažeš...
- A isto to
nije u redu..
- Koje? To
je najbolje. Dođe stranac, naplatiš mu 100 eura umisto 100 kuna. Šta Švabo zna
šta koliko košta. Lipo je to. Pametni ljudi. Kud i ja nisam zalipio TAXI
ilegalno, nego - budala Ante, budala jedanput, budala uvik. Pa se vozikam ka
redikul cilu noć. A ne vidim gledat na oči.
- Umori
vožnja, jel?
- Dašta nego
umori. Najgore je radit s ljudima. Komunikacija. (...) Nisam siguran ni da ću
vas sritno dovest, haha. (...) Ne boj se, curo, ništa, ja se samo zaje*avam!
Dašta ću nego dovest... Jedino da ne udarim kakvog pankera putem ili koju drugu
životinju... Haha.
- Srećom,
nema medvjeda po Zagrebu.
- Ih, kakvog
ja medvida kući imam, da vam je to vidit.
- Haha!
- Medvidica,
ovolika je.
- Žena?
- Kakva
žena? Međed!
- Haha.
- A koju sam
lipu ženu radi nje ostavio. Krasna... Prava dama, gospođa.
- Pa šta ste
je ostavljali?
- A šta.
Udarila donja u gornju!
- Dobro, to
se isto broji...
- Di se
broji?! Gospođu, damu. Maniri. Koja sam ja budala...! A ova. Znaš kakve noge
ima?
- Kakve?
- Dlake ka
šipke od kišobrana!
- Kud baš od
kišobrana?!
- A moja
Splićanka... Dama. Profesorica. Imala je i para, fina, uredna. Liiiiiipa! (...)
Krasna žena.
- Pa šta ste
je ostavljali?
- Mađarica
se dobro je*ala. A ja budala. Mislio - feferon je to! Nikad takvu nisam vidio.
I to je istina. Naše su naše, ali Mađarice su Mađarice. A sad - sama teglu
feferona poide. Ja poidem jedan i sutra me ubi žgaravica, ona teglu. Ni da
trepne. Pa onda - živi ti s tim! Kaže: ne želiš me više ni taknut. Kako da te
taknem? Ne vidim pripoznat di si. Guzičetine 'vlike! Ode kobase, oko struka,
ovolika joj je ruka. Sumo borac. Cili joj se svemir vrti oko guzice. A na
nogama - šipke od kišobrana. A ja budala, onakvu ženu zbog nje ostavio. Reka
sam joj: ajde se ti lipo spakiraj pa sa mnom. Nije je tribalo dugo nagovarat,
odma je to Mađarica prihvatila. Do sutra se spakirala. I sad ti lipo misliš da
će to bit tako. Feferon u krevetu, svaka sisa ko lubenica, ali ne... Evo je na
60, 70, 80, 100, 120...
- Čega?
- Kila,
bogare ti!
- Ništa
feferoni?
- Ništa...
Da sam vidio kaki je to međed, nikad svoju Splićanku ne bi ostavio.
- Damu...
- Gospođu.
Ali, šta je, je, mora se priznat da je i Mađarica uredna. I dobro kuva. A, kad
čisti, obuče kutu, stisne je, pa kad se sagne, sve puca vrcaju. Kaže, stisla se
u pranju. Je, stisla se. Sintetika.
- Haha, koji
prizor!
- Prizor za
poželit'. Međed pere kadu... Igra mečka! I sad se ja mučim. Kaže meni mala:
ćaća, nećeš meni gnijezdo rasturit. Pa mi ža male.
- Imate
kćer?
- Imam ja i
sina, velikog, inžinjer... Taj je od profesorice. I dvoje unučadi. Krasan
momak. Pa onda još jedno, tu. I jedno tamo, u rodnome kraju. Četvero sve skupa.
Od četiri žene. Radilo se, šta da ti kažem, hehe.
- Bili ste
prilika?
- Ne
zaje*avaj, mali! Nego, vole me žene. Zgodan sam. A i zbog manira.
- Vjerujem.
- Ali, šta
ćeš. Život se okrene. Kažem ja šefu da nek me stavi u noćnu, na dežurstvo. Prvi
dođem, zadnji odem. Ubijem oko u garaži, kaže on - šta ti ne iđeš kući? Kažem
mu ja: opsadno stanje! Feferoni! Razumi moj šef...
- Je li i
njegova međed?
- Nije.
Dama. Gospođa. Ko moja Splićanka... E, budale!
- Evo, tu
smo. Još malo naprid.
- Oćeš tu?
- Još
malo...
- A je i ti
sitničariš. Ne zaje*avaj!
- Kako se
otvore ova vrata?
- Čekaj,
mala, ja ću. Šta se predaš, neću te pipat po nozi, haha.
- Ne znam
ja, možda je peta na pomolu.
- Već bi ona
bila tu da mi nema ćeri... Ne bi se ja dugo premišlja. Vole mene žene. Zbog
manira. Najviše...
Nema komentara:
Objavi komentar