10 X 10+

Normalna pjesma traje cca tri i po minute. To je zato što je na jednu stranu stare singlice moglo stat najviše toliko glazbe. Tehnološko ograničenje stjeralo je umjetnike u zadane okvire i sad je svakome samorazumljivo da stvari traju otprilike toliko.
Ipak, svako toliko nađe se neka pretenciozna budala koja ugnjavi ljude sa puno duljim uratkom.
Te dugačke stvari su uglavnom davež, ali ima i svijetlih primjera. Zato sam odlučio sastaviti top listu od 10 najmilijih pjesama duljih od 10 minuta. Trudio sam se da odaberem samo one stvari koje mi funkcioniraju samostalno, dakle ne doživljavam ih isključivo u kontekstu albuma (sorry Oldfield, sorry Jarre).


1. David Bowie - Station to Station

Majstor odluči otvorit album sa stvari od preko deset minuta i šuti preko tri minute na početku ali zato mijenja ritam iz 3/4 u 5/4 da te smanta skroz. Onda počne sa stihom: "the return of the thin white duke throwing darts in lovers eyes" Nakon toga ide vatromet.
Ovo je jedna od najboljih Bowievih stvari sa jednog od Bowievih najboljih albuma. Kažu da se rasturao od kokaina dok ga je to snimao. Artistički, nije mu škodilo.
Pada mi napamet citat Claudia Caniggie: "Ako je kokain droga, onda sam ja narkoman"

2. Television - Marquee Moon

Neki Television svrstavaju u punk. Meni to nije jasno, da ga jebeš. Još im je najbolja stvar duga 10:47. Može li išta antipunkerskije od toga.

Stvar je naizgled jako jednostavna sa onom "tana nana nana nana na" gitarom na početku. I forma je nekako klasična. Verlaine malo pjeva, pa svira, pa se vrati na početak. Ono šta je kod ove stvari dobro do ibera je to da hipnotizira, uvuče te u sebe i kad završi, najradije bi je pustio ispočetka. Nešto ko Riders On The Storm od Doorsa.


3. Sisters of Mercy - This Corrosion

Pričao sam o ovoj stvari jednom s Barbarom i zaključili smo da je Eldritch car! Kad radiš dugačku stvar, obično se potrudiš malo mijenjat tempo, ubacivat solaže, spajat više tema, štaliveć. Eldritch ne, boli ga kurac, opizdi flat ritam, stavi malo zbornog pjevanja i ponovi bezbroj puta "Hey now, hey now now, sing this corrosion to me". I to zvuči ko milijun dolara. Jebiga, treba imat žicu za hit.

Složena prije više od dvadeset godina, dan danas zvuči svježe poput rose. Like a healing hand.


4. Frankie Goes To Hollywood - Welcome To The Pleasuredome

Sjećam se ko da je jučer bilo. Ja, mladi metalac, štovatelj Iron Maidena, dođem kod rođaka Marija u Metković i među njegovim pločama nađem FGTH. Cijenio sam Mariov glazbeni ukus, volio je ZZ Top i Atomsko Skloniše, te se ne mogoh načuditi šta ovi pederi rade u njegovoj zbirci.

Album dupli, na prvoj strani prve ploče četiri stvari, ali prve tri traju zajedno manje od tri minute i zapravo nisu stvari. Dakle, cijela strana ploče je defakto jedna stvar, Welcome To The Pleasuredome. Ajd da čujem i to čudo. Stvar ide glatko, ima dobar groove, ide neko vrijeme, onda pauza i acapella "world is one" (ili tako nešto) pa "shooting star never stop..."
Plesno, grandiozno i fantastično isproducirano. Trinaest minuta prođe, a da ni ne skužiš. FGTH su mi tada proširili glazbene vidike.


5. Tortoise - Djed


Ovo se valjda čita "didžejd", ali za mene će uvijek ostati grandpa. Rođak Krešo mi je jednom davno podvalio "Millions Now Living Will Never Die" koji je zapravo Djed plus još par stvari. Traje zdravih dvadeset minuta i nema pjevanja. Ritam kao što bi i očekivali od grupe koja se zove tortoise. Još počne puckat i preskakat negdje iza desete minute tako da se usereš da je cd loš, ali ne, to je namjerno tako snimljeno ko šta Portisheadu pucka cijeli Dummy.
Avangardno preseravanje ? Možda, ali to je tako dobro izvedeno i stvar je tako opuštajuća i topla da bi je morali sebi priuštiti u kasnim noćni satima.


6. Underworld - Born Slippy (nuxx)


Ova stvar mnoge asocira na Trainspotting, ali mene vrati u sredinu devedesetih i techno partije na otvorenom kad bi je Kiki ili Frajman ili tko već puštao u ranim jutarnjim satima. Tebe pere, sunce sviće i krene udarac sa odjekom, pa drugi, pa treći, pa Hydeovo besmisleno brbljanje i ritam mašina i par nota na sintu i ... ahhhhhhhhhh!
(nikad nisam doznao šta znači ono nuxx u zagradi)

7. Jane's Addiction - Three Days

Ritual De Lo Habitual mi je na kazetu snimio Acinger na drugoj godini faksa. S druge strane je bila Mano Negra i dugo sam te bendove doživljavao kao bliske.
Jane's Addiction su na Ritualu imali Stop, Obvious i Been Caught Stealing, hitove za ubit vola. Ova je stvar ipak bila nešto najambicioznije što je taj band pokušao napraviti i to im je u potpunosti uspjelo. Stvar je grandiozna, sa zbunjujućim tekstom i jebenom gitarom. All now with wings.



8. Pink Floyd - Echoes


Prva strana Meddlea ima pet super stvari i jako si zadovoljan nakon što si kupio ploču i odslušao je po prvi put, ali poanta albuma je na drugoj strani.
Majstori su zakaparili cijelu stranu LP ploče da bi se izrazili, dvajstri minute miki, pa ti vidi. A imaju šta i za reć. Krene sa PING ....... (ništa) ....... PING ...... (ništa) .... i tako skoro minutu pa se krene razvijat melodija, kreće onaj zvuk gitare koji samo Gilmour zna proizvest, nigdi se nikome ne žuri, doć će i vokali, polako, odnio vrag prišu. Ako bi trebao odabrat jednu stvar da definiram Pink Floyd, bila bi to Echoes.


9. John Coltrane - My Favorite Things


Hvala prijatelju Dineku što mi je ukazao na ovo blago. Priznajem, jazz nije my cup of tea, nikad nisam imao ni snage ni pameti ni živaca da proniknem u njegove tajne, ali tu i tamo nešto sam napabirčio.
Šta se tiče My Favorite Things, najluđe je šta sam čuo par obrada prije nego šta mi je ukazano na original (najjebeniju ima Andre 3000 na Love Below). Još je luđe šta je zapravo i Coltrane uzro temu od istoimene stvari iz musicala "Moje pjesme, moji snovi".
Dakako, šta je Coltrane uradio od pesme, mama ? Promenio je, okrenuo je i nešto sasvim drugo snimio.
Ova stvar te teleportira u neki zadimljeni noćni klub di malo pušiš (Isuse, šta bi sad jednu zapalio), malo piješ i cijelo vrijeme pratiš tri, četiri crnca na stejdžu koji ubijaju svoje instrumente i crtaju zvukove u dimu. E da, struktura stvari mi sliči na Marquee Moon iako zvučno ne mogu bit dalje jedna od druge.

10. Gillian Welch - I Dream a Highway

Volim braću Coen, ali mi "O Brother, Where Art Thou?" nije baš sjeo. Daleko najbolji dio tog filma je soundtrack. Čak i se čini da su Coeni snimili ovaj film samo da bi mogli prezentirati bluegrass country svekolikom pučanstvu. E na tom soundtracku ima stvar "I'll Fly Away" koju izvode Gillian Welch i Alison Krauss. Meni se ta stvar jako svidjela pa sam požurio na internet vidjet što nam to još te dvije dame imaju za reć. Alison ima "Raising Sand" sa Plantom, a Gillian Welch ima sve. Meni njen najdraži album, Time (The Revelator), završava sa ovom uspavankom. Žena je uzela akustičnu gitaru u ruke, svira i pjeva. Melodija je jednostavna, kitice se nižu, a ja uživam.