Od viška glava ne boli

- Halo?

- Dobar dan, ovdje Monika iz agencije Pušmipulmi. Imate li par minuta vremena?

- Čim kažete "minuta", ovo "vremena" se podrazumijeva.

- Molim?

- Ništa, ništa. Recite...

- Ovaj... provodimo telefonsku anketu pa ako imate malo vremena...

- Par minuta?

- Desetak.

- Eh, to je više od par.

- Molim?

- Ništa, ništa. Recite...

- Imate li vremena?

- Sve manje...

- Aha.

- Onda?

- Da krenem s anketom?

- Kako hoćete. Ne morate.

- Ne razumijem.

- Iskreno. Ni ja.

(Šutnja.)

- Koliko članova broji vaše kućanstvo?

- Zašto?

- Pa to je prvo anketno pitanje.

- I nije vam neko...

- Kako mislite?

- Fino, i nije vam neko pitanje. Ali dobro, jedan član.

- Kojeg li iznenađenja...

- Molim?

- Ništa, ništa...

- Idemo dalje?

- Kako hoćete. Ne moramo.

- U redu.

- Ali možemo... Ide drugo.

- Pucajte.

- Koliko mjesečno zarađujete?

- Koje je treće? Kakva mi je probava?

- Može i to.

- Ali ne mora?

- Ne mora. Nije predviđeno anketom.

- A moja zarada je predviđena?

- Predviđena.

- Jasno. Svako zavirivanje u tuđi džep je predviđeno.

- Mislite?

- Znam, gotovo sigurno.

- Najiskrenije... Baš me briga za vašu zaradu.

- Zašto ona pitate?

- Radi svoje zarade.

- A kolika je vaša zarada?

- To stvarno nije bitno.

- Zanimljivo.

- Manje nego što mislite.

- Aha. Možemo dalje...

- Niste odgovorili ni na ovo.

- I ne namjeravam.

- Pitanja se ne smiju preskakati.

- Tko kaže?

- Tako piše.

- Onda mora da je istina. Ako piše...

- Ironični ste.

- Nikad.

- I? Nećete mi reći koliko mjesečno zarađujete?

- Neću. Napišite nešto...proizvoljno.

- To bi bilo lažiranje.

- Brrrr. Bože sačuvaj!

- Ja ne lažiram.

- Vjerujem da ne. Kao i nitko u ovoj državi.

- Je li i ovo ironija?

- Ironija je u oku promatrača.

- Mislite uhu?

- Mislim oku.

- Pristup vam je vrlo nonšalantan. Umjetnički.

- Kako se uzme. Možda samo provociram.

- Zašto?

- Jer ste picajzla.

- Picajzla?

- Doslovni. Usto što ste štreberica.

- Kako god. Dobila sam uvredu, ali ostadoh bez odgovora...

- Da, to je šteta. Ali kakvo pitanje, takav i odgovor.

- Nemamo onda više što.

- I to je šteta.

- Uglavnom, hvala vam što niste sudjelovali.

- No problem. I drugi put.

- Nego...da vas pitam nešto.

- Anketno pitanje?

- Ne, privatno.

- Zašto?

- Zanima me.

- Recite.

- Dva deblja rukava ili jedan tanji, drugi deblji?

- O čemu vi?

- Pa o Zagrebu. Putujem sutra pa da se znam spakirati.

- Kako idete?

- Vlakom.

- Uzalud vam trud... Nisu platili dug. Sutra štrajkaju.

- Da odustanem?

- Možete. Ne morate. Meni svejedno.

- Aha.

(Šutnja.)

- Monika, jesi to ti?

- Da. Kako znate?

- Pa rekla si mi na početku.

(Smijeh.)

- Jako duhovito.

- Trudim se.

(Šutnja.)

- Znači, dva duga, deblja?

- Za svu sigurnost. Od viška glava ne boli.